Poslovne vijesti - Srbija

„Jugoalat“ odlazi u istoriju, na njegovom mestu soliter od 15 spratova

Investitor „Rapid Invest“ koji je postao vlasnik „Jugoalata“ pre godinu dana, za više od 1,2 milijarde dinara, kao jedini ponuđač u sklopu stečajnog postupka, predložio je da se izmeni plan i dozvoli ovakva gradnja.

Predlog izmene Plana generalne regulacije prostora za mešovitu namenu između ulica Futoške, Hajduk Veljkove, Rumenačke i Bulevara Evrope, odnosni se na prostor 3,05 hektara, gde još uvek stoji napuštena fabrika.

Planirano je da zgrade budu većinom za poslovnu namenu, sa učešćem stanovanja od 30 do 50 odsto.

Poslednja etaža može biti povišene visine u okviru dela ili cele površine krovne etaže maksimalno do šest metara, gde je moguće formiranje prostora na dva nivoa (dupleksa) kod stambenih objekata.

Utrđena je i najmanja površina stana (garsonjere) od 26 metara kvadratnih, dok je prosečna veličina stanova oko 60 metara kvadratnih.

– Kod planiranja visokih objekata posebno voditi računa o unapređenju gradskih vizura. U okviru kompleksa moguća je izgradnja više objekata u prekinutom nizu, slobodnostojećih ili njihova kombinacija, sve u skladu sa prostornim kontekstom i okruženjem. Zabranjuje se ograđivanje ovog prostora bilo kakvim vrstama ograde na granici sa javnom površinom ili na delu parcele u okviru koje se planiraju ozelenjene i parterno uređene površine, koje predstavljaju i pešačke zone sa urbanim mobilijarom – navode urbanisti u planu.

Miran Pogačar odbornik pokreta Bravo na je na Sednici saveta za urbanizam istakao, da iza ovog plana stoji privatni investitor koji je inače kupio i Novitet, još jednog posrnulog jugoslovenskog giganta i simbol grada.

Zgrada Noviteta nalazila se preko puta ulice gde je Jugoalat, srušena je i tamo se već uveliko gradi stambeno-poslovni kompleks od 15 spratova.

– Ako uđete na sajt tog investitora, jedino što ima u ponudi jesu dva stana na Zlatiboru. Druga stvar, Jugoalat, novosadski gigant koji je zapošljavao mnogo radnika, je prodat budzašto. Parcela je prodata uz besplatnu konverziju zemljišta i investitor će taj poklon i svoje ulaganje više puta da umnoži – rekao je Pogačar.

On je postavio pitanje gradskim urbanistima zašto u planu nema ničega ucrtanog osim jedne velike „roze mrlje“ i ima li bilo šta drugo osim poslovno-stambenog prostora? Gde su bazeni, igrališta, parkovi, škole ili vrtići?

Odgovor koji je dobio od gradskih urbanista je da se oni trude da taj „prostor ostane fleksibilan i da to tržište praktično reši“.

Pogačar je tako zaključio da je evidentno da Grad ništa ne planira, nego ostavlja investitoru na slobodnu volju da radi šta hoće – do 15 spratova.

Akcija progresivne Vojvodine ranije je upozorila da je Grad na konverziji zemljišta bivše fabrike „Jugoalat“ oštećen za tri miliona evra prihoda.

Nekoliko meseci nakon izmene zakona kojim je ukinuta obavezna naknada za konverziju industrijskog u građevinsko zemljište, započeta je masovna izgradnja stanova na prostoru nekadašnjih fabrika u Novom Sadu.

Kako su istakli, investitor je kupio zemljište za oko 10 miliona evra, dok procenjuju da će od prodaje stanova zaraditi i do 300 miliona evra. Sa druge strane, budžet Grada ostaće uskraćen za oko tri miliona evra, koliko bi prihodovao da pomenuta taksa nije ukinuta.

Početkom godine, na Podbari je srušena poznata zgrada „Elektroporcelana“, gde se sada gradi kompleks stambenih zgrada, a blizu ovog novog gradilišta, na mestu prizemnih hala „Agropanonke“, na uglu Venizelosove i Filipa Višnjića, predviđena je izgradnja stambenog kompleksa do 18 spratova.

“Jugoalat” je osnovan još 1935. godine i bio je prva fabrika na Balkanu koja je proizvodila rezni i specijalni alat. U svojim naslavnijim danima bivše Jugoslavije, bio je ponos industralizacije čitave zemlje, čiji su radnici mogli da se pohvale platama većim i od nemačkog proseka.

Privatizaciju nije preživeo i ugasio se kao poslednja preostala kompanija u metalskom kompleksu u Novom Sadu.